Zavisnost od sedativa

ZAVISNOST OD SEDATIVA (BENZODIAZEPINA) I NJIHOVO DEJSTVO

Benzodiazepini su grupa anksiolitika čiji je dominantan efekat suzbijanje anksioznosti. Raniji naziv sedativi napušten je. Razlikuju se od neuroleptika po tome što je delovanje ovih poslednjih antipsihotično, dok je antianksiozno jedno od sporednih.

Velika mana benzodijazepina je opasnost razvoja psihičke i fizičke zavisnosti.

Psihička zavisnost je primarno uslovljena anticipacijom straha od apstinencijalnih smetnji I nema svoju biohemijsko-farmakološku podlogu. Pacijent uzima lekove u profilaktičke svrhe. Kod fizičke zavisnosti lek se uključuje u metabolizam učestalim uzimanjem da bi se izbegle ili uklonile apstinencijalne tegobe. Do razvoja fizičke zavisnosti brže dolazi kada se dugo upotrebljavaju visoke doze (duže od 6 nedelja).

Razvoj zavisnosti zavisi i od karakteristika ličnosti. Rizik je visok posebno kod nezrelih

i pasivno-zavisnih ličnosti. Takođe, zavisnost od alkohola i drugih hemijskih supstancija

potencira sklonost da se razvije zavisnost i od benzodiazepina. Kod ovih osoba, zavisnost

može da se razvije i pri povremenom uzimanju ovih lekova. Da bi se rizik od zavisnosti smanjio, treba davati najmanje moguće doze sa terapijskim efektom i ne duže od tri meseca, što je dovoljno za lečenje najvećeg broja pacijenata sa anksioznim poremećajima. Ako je to neophodno, lečenje se može produžiti i do šest meseci, pa i godinu dana, posle čega treba uvesti višemesečnu pauzu, a zatim lečenje nastaviti nekim drugim benzodijazepinskim preparatom. Dakle, kada se želi prekinuti terapija posle dužeg lečenja, treba postepeno smanjivati doze da bi se izbegli neželjeni efekti u vidu apstinencijalnog sindroma. Postepeno obustavljanje leka može da traje i nekoliko nedelja.

Apstinencijalne smetnje: opšte loše osećanje, depresija, anksioznost, vrtoglavica itd. U težim slučajevima javljaju se noćni košmari, gađenje sa povraćanjem, izražen tremor i mentalna konfuzija, delirantno pomućenje svesti i epileptični napadi.


Lecenje i ove vrste zavisnosti (zavisnost od sedativa) se uspesno godinama vec sprovodi u Beogradu na ruskoj klinici Dr Vorobiev

DELOVANJE

Najvažnije delovanje benzodijazepina je anksiolitičko, ali oni suzbijaju i agresivnost. Pretpostavlja se da se anksioznost i agresivnost razvijaju usled poremećaja ravnboteže između inhibitornih i ekscitatornih neurotransmitera, uz prevagu ovih poslednjih, pri čemu benzodiazepini koriguju ovaj disbalans.. Benzodijazepini takođe izazivaju reakciju skeletnih mišića te se koriste u terapiji mišićne napetosti..

Najvećim delom benzodiazepini i njihovi metaboliti se izlučuju preko bubrega. Mnogi činioci mogu da poremete puteve biotransformacije i eliminacije (oboljenja jetre i bubrega, starost, istovremeno davanje nekih lekova kao npr. estrogena, disulfirama, izoniazida). Ova oštećenja metabolizma mogu da povećaju sporedne efekte i toksičnost.

Osim anksiolitičkog, ovi lekovi imaju sedativno, miorelaksantno i antikonvulzivno delovanje. Ispoljavaju i poseban hipnotički efekat suzbijanjem anksioznosti, a neki medikamenti iz  ove grupe imaju dominantno hipnotičko delovanje (nitrazepam, flurazepam, midazolam, temazepam, triazolam). Stoga je lečenje ovim lekovima, mada isključivo simptomatsko, veoma korisno.